Forum P.U.L.S.E magazina

Podsetiću ovom prilikom samo na dva poznata primera iz Makavejevljevih filmova. U W. R. Misterijama orga(ni)zma imamo začudne, intrigantne kombinacije već na nivou „slaganja“ slike i zvuka: preuzete patetične scene iz sovjetskog igranog filma o Staljinu praćene su prepoznatljivom melodijom nacističke pesme „Lili Marlen“; sa druge strane, ova se melodija spaja i sa arhivskim snimcima surove terapije duševnih bolesnika elektrošokovima u jednoj sovjetskoj bolnici. Šireći isti zvučni nadražaj na različite vizuelne materijale – autor nam ovde prilično nedvosmisleno sugeriše mnoga lica i zaraznu, endemsku prirodu „crvenog fašizma“. Pa ipak, osećaj crveno-crne opasnosti u filmu može biti artikulisan i doživljen samo zahvaljujući aktivnosti gledaoca, njegovom asocijativnom vezivanju zvuka, slike i Mileninog monologa na kraju filma. Kompleksnije, ambivalentnije pitanje postavlja se povodom tumačenja celine Ljubavnog slučaja ili Tragedije službenice PTT. Hoćemo li u ovom delu kao presudni utisak doživeti onaj Raj Malih stvari u kojem, poput Adama i Eve, žive Izabela (Eva Ras) i Ahmed (Slobodan Aligrudić)? Ili će i ovaj idilični utisak od početka biti u senci „eseja“ o neosvetljenoj komori čovekove duše, praćenog zlokobnim snimcima iz prosekture i Rimskog bunara, kao i istorijskim podsećanjem na večitu ljudsku borbu sa pacovskom vrstom?

https://pulse.rs/umetnost-treba-cimnuti/