Ријеч дволичност је замка. Филм обрађује дволичност морала. Али како избјећи да и сам морал не буде дволичан. Када говорим о свом моралу, мислим на „Срце таме” Џозефа Конрада, које ме је инспирисало. Један дио човјекове душе, ако оде сувише у једном правцу, долази у опасност да пропадне, јер се исувише приближио аморалном ужасу. Тако је то било од самог почетка човјечанства, јер је оно исконско увијек присутно у нама. Када би се нашли усред Африке и када би се нашли у положају да вас обожавају урођеници, или када би се нашли у положају у којему се нашао Кортез у Мексику, да је остављено на вашу слободну вољу да судите о судбини других, или пак о сопственим моралним убјеђењима, како бисте се ви понашали? То је дилема о којој говори Конрадов роман и мој филм. У таквим ситуацијама јављају се примитивни импулси које морамо савладавати. То је оно на шта можда највише циља мој филм, на чињеницу да нас води интелигенција, креативност и доброта, као што сам малочас рекао. Можемо узети затегнуто уже које води од прачовјека до божанског човјека. То је проблем који обрађује Ниче у „Заратрустри”, проблем добра и зла. То је оно што је он желио спознати. Човјек се заиста налази у џунгли. Филм приказује гранични случај човјека који превазилази све уобичајене људске стеге. Он одлази сувише далеко и бива уништен. У извјесном смислу то је жртва и ја сам хтио да убијем Керца који умире за Америку. Желио сам да Америка погледа у лице ужаса и да то лице прихвати као своје сопствено. Само на тај начин Америка може кренути према новој епохи. Будимо искрени, говоримо о времену које треба да дође. Будућност треба припремити разголићујући прошлост, остављајући је иза себе. Можда је то исувише амбициозно са моје стране. Ја се и не надам да ћу то испунити и 90%. Али ако успијем два, пет или 10%, бићу задовољан.
Френсис Форд Копола
https://pulse.rs/%d1%85%d0%b8%d0%bf%d0% ... %be%d0%ba/